Ratnik paorskog srca

Kada se Braca devetneste vrn'o,
s dalekog fronta 'di soldat je bivo,
pric'o nam kako ga trefilo zrno,
pa zavrt'o rukav i to pokaziv'o.
A mi, a mi smo bili derani.
Pric'o nam Braca o mirisu mora
i o patroli od koje je bez'o,
pa kako je opsov'o nekog majora
i zbog tog posle na robiji lez'o.
A mi, a mi smo bili derani.
A mi, mi smo bili derani.
Pri'o nam kako je pres'o Karpate,
zujali meci k'o rojevi pcela.
Rek'o je: "Rat vam je krvav, da znate,
al' nije mi zao ni ljudi, ni sela.
Ej, zao mi konja..."
Kada se Braca devetneste vrn'o,
svake je veceri pric'o na soru
kol'ko je curica usput prevrn'o
i kako topovi livade oru.
A mi, a mi smo bili derani.
A mi, mi smo bili derani.
Cim Braca korak iz avlije kroci
skupi se drustvo iz naseg sokaka.
A svi smo imali velike oci,
prepuna srca i mastu decaka.
Pa da, jer tad smo bili derani.
Pa da, jer tad smo bili derani.
Psov'o je Braca i krivce i zrtve,
puske i vaske i rov prepun blata.
Rek'o je: "Ne mozes prebrojati mrtve
jer su se carevi igrali rata.
Ej, zao mi konja..."
Negde u Braci je paorski koren
i moze rata i rata da bude.
Kad nije paor za soldata stvoren,
volije konje i zemlju neg' ljude.
A mi, a mi smo bili derani
i sve jos je vredelo za nas.
Hej, hej, konji beli nebom terani,
kroz san i kroz oblake u kas.