Citron pesma

Joj, da je meni da za čarobnjaka izučim,
cilinder nabavim i zabavim se so tom magijom.
Iz rukava bele zecove da izručim,
a tebe mlatnem štapićom, onako, k'o oklagijom.
E kada nećeš mirnim putom
dobićeš čarobnim prutom,
da se sludiš i već jednom zaljubiš.
Kad neće mali anđeli
srediće mali đavoli
da mene Lenka na posletku zavoli.
Sve ono pati i sanja,
prolazi kroz razna stanja,
e, pa ljubav mora i da zaboli!
Joj, da je meni da se šnajderaju naučim,
mašinu poteram i doteram moj sako somotan.
Pa te sačekam za ćoskom i opaučim,
pa te smotam, jedan, dva, pod taj sako komotan.
E, kada nećeš mirnim putom,
okončaćeš pod kaputom.
Kada nećeš gradski i demokratski!
Kad neće mali anđeli
srediće mali đavoli
da mene Lenka na posletku zavoli.
Sve ono pati i sanja,
prolazi kroz razna stanja,
e, pa ljubav mora i da zaboli!
Joj, da je meni ona žuta farba drečava,
kada je oblačno i mračno a ja mal'ko nabaren.
Pa da prođem tvojom tarabom k'o mećava
i metnem grafit erotski, za to sam, kažu, nadaren.
E kada nećeš mirnim putom,
primoran sam citron žutom
da ti svoje emocije otkrijem.
Kad neće mali anđeli
srediće mali đavoli
da mene Lenka na posletku zavoli.
Sve ono pati i sanja,
prolazi kroz razna stanja,
e, pa ljubav mora i da zaboli!
Kad neće mali anđeli
srediće mali đavoli
da mene Lenka na posletku zavoli.
Sve ono pati i sanja,
prolazi kroz razna stanja,
e, pa ljubav mora i da zaboli!
Jao što tebi mjauče ta gitara, jao!