Mrtvi...

Od loših vesti i reklama prognan, utekoh na treći program
Gde je, nekim čudom, tekla poznata burleska...
Svi oni gegovi i lica ista... Slikovnica Å¡to se lista...
Setno, ko na dnu škrinje nađena sveska...
Osmeh se zaledi na čas... Gde su sad Laurel i Hardi...
I ovaj ljuti zrika... I njegov beli psić?
O, svi su mrtvi... Odneseni...
Bršljan je davno prekrio stih...
Od zla i briga su rešeni...
Al divna ludost ko oreol još rominja oko njih...
Bila je berba... Osta fotka od nje... Leto neznano gospodnje...
No, uglavnom, ta su burad otkad popijena...
Ćale s kačketom, čuvenim, od tvida, putunju sa leđa skida...
Deda pred vranca spušta otkose sena...
U smeđoj senci bresaka samo po bluzi poznam majku...
I ko da čujem mobu... I kikote niz drum...
Al svi su mrtvi... I blaženi...
Bršljan je davno prekrio stih...
Od zlih vremena su spašeni...
A trag poštenja i dobrote ko oreol još rominja oko njih...
U godišnjaku škole važna lica šmekera i bubalica...
Ali samo jedan moto: Drži se, Planeto...
Sanjari... Genijalci...Šampioni... Žrtvovani ko pioni...
Pale su zastave u četrdes' petoj...
Kadgod ih sretnem, žale se... Sapuću ko zaverenici...
Al pijan dah je vetar što zmaja ne diže...
Ma, već su mrtvi... A hodaju...
Ja nisam rođen da čekam smak... Moj život nije na prodaju...
A kad pleteš svoj oreol za to i nema mesta boljeg nego mrak...