Ziveti slobodno

Davno ti je vrag zaseo na prag, zemljo Srbijo...
Niko živ se ne seća tolikih nesreća za jednog vezira...
Oko tebe komšije podižu bedeme jeda i prezira...
Tog još nije bilo... Ludama je milo... Ostale je stid...
Crne hronike i harmonike... Sitan rock & roll...
Bajke da na kraju ponajbolji ostaju više ne prolaze...
S tamne strane globusa bolje se vidi da Najbolji odlaze...
Pločnici Toronta... Oči boje fronta... Lozinka svih nas...
Na šta se priča svodi? Parole o slobodi...
Šetači-preletači? Slaba potpora...
Nije to glava-pismo... Ili jesmo ili nismo?
Ovo srce bubnja večni tam-tam otpora:
Živeti slobodno... Svetom se oriti...
Okićen perom sokola... Za urok protiv okova...
Živeti slobodno... Pesmom pokoriti...
Tvoj steg na svakom gradu je gde ti se neko raduje...
Probati jug ko zrno grožđa sa dlana bogorodice...
Liznuti so sa onog gvožđa za koje vezu brodice...
Slušati vetre kako gude u bele stepske jasene...
Zajtiti vode koje bude gene u nama spasene...
ÄŒim se pomene fantom promene sevnu Å¡lemovi
Žali bože matore, oni se zatvore čim gazde podviknu...
Upiru se deca da rođene očeve od laži odviknu...
Å ta na kraju bidne? Putnici za Sidnej, izlaz taj i taj...
Dokle, bre, da nas voza zli čarobnjak iz Oza?
Dokle taj glupi džoker "Ćuti, dobro je"?
Ma, čitav plen da skupe, pa ne mogu da vas kupe...
Da vam mladost kao sitan kusur odbroje...
Živeti slobodno... Svetom se oriti...
Okićen perom sokola, za urok protiv okova...
Živeti slobodno... Pesmom pokoriti...
Tvoj steg na svakom gradu je gde ti se neko raduje...
Svako je jutro novo ušće... Poteci kao rečica....
Neka se trnje plete gušće... Nebo je tvoja prečica...
I zdrobi lažne dijamante ko ljusku šupljeg orha...
Nek bulevari sveta pamte muziku tvojih koraka...