Prica o Vasi Ladackom

Znate l' pricu o Vasi Ladackom? I ja sam je tek onomad cuo.
Jednom devet dana nije izlazio iz birtije, kazu da je bio cudna sorta...
Otac mu je bio sitni paor, 'ranio je sedam gladnih usti'.
Mati mu je bila plava, tiha, nezna, jekticava,
umrla je s trideset i nesto...
Imali su par jutara zemlje, malu kucu na kraju sokaka.
Na astalu navek hleba, taman tol'ko kol'ko treba,
al' je Vasa hteo mnogo vise...
Zeleo je konje vrane, po livadi razigrane,
sat sa zlatnim lancem i salase...
Zeleo je njive plodne, vinograde blagorodne,
u karuce pregnute cilase, ali nije mog'o da ih ima.
Voleo je lepu al' sirotu, uz'o bi je, samo da je znao:
voles jednom u zivotu, sad bogatu il' sirotu,
to ne bira pamet nego srce...
Sve se nad'o da ce ljubav proci. Zanavek je otis'o iz sela.
Nikad nije pis'o nikom, venc'o se sa mirazdzikom,
jedinicom cerkom nekog gazde...
Dobio je konje vrane, po livadi razigrane,
sat sa zlatnim lancem i salase...
Dobio je njive plodne, vinograde blagorodne,
u karuce pregnute cilase, sve je im'o nista im'o nije.
Propio se, nije proslo mnogo, dusu svoju Djavolu je prod'o.
Znali su ga svi birtasi, trazio je spas u casi,
ali nije mog'o da ga nadje...
Mlad je, kazu, bio i kad je umro, sred birtije, od srcane kapi.
Klonula mu samo glava, k'o da drema, k'o da spava
i jos pamte sta je zadnje rek'o...
Dzaba bilo konja vranih, po livadi razigranih,
dzaba bilo sata i salasa...
Dzaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih,
dzaba bilo karuca, cilasa...
Kada nisam s onom koju volem,
kada nisam s onom koju volem.
Kad ja nisam s onom koju volem,
E, kad nisam s onom koju volem.
Znate l' pricu o Vasi Ladackom? I ja sam je tek onomad cuo.
Cak i oni slicni njemu, kada razmisle o svemu,
kazu da je bio cudna sorta...